VOLSTRIT ŽURNAL RASKRINKAO TRAMPOV PAKLENI PLAN: Osokolila ga operacija u Venecueli, do kraja godine novi prevrat?
Administracija Donalda Trampa, ohrabrena svrgavanjem venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, pojačala je napore usmerene ka promeni režima na Kubi.
Prema pisanju Volstrit žurnala, Vašington aktivno traži saveznike i insajdere unutar kubanske vlasti koji bi mogli da pomognu u pregovorima o okončanju komunističke vladavine u toj zemlji do kraja godine.
Američki zvaničnici smatraju da se kubanska ekonomija nalazi na ivici potpunog kolapsa i da je vlada posebno ranjiva nakon gubitka ključne podrške iz Venecuele, navodi se u izveštaju koji je prenela agencija Anadolija.
Kako piše WSJ, a prenosi Njujork post, konkretan plan za rušenje režima koji vlada Kubom skoro sedam decenija još ne postoji, ali je uticaj vlasti na ostrvu slabiji nego ikada ranije.
Iako ne postoji razrađena strategija promene režima, američki zvaničnici vide hapšenje Madura i kasnije ustupke SAD kao model, ali i upozorenje za Havanu.
„Snažno im preporučujem da postignu dogovor, pre nego što bude prekasno“, poručio je Tramp u objavi na društvenim mrežama 11. januara, dodajući da za Kubu „više neće biti ni nafte ni novca“.
Pperacija hapšenja Madura sprovedena uz pomoć insajdera?
Prema navodima WSJ-a, američki zvaničnici su se sastajali sa kubanskim emigrantskim grupama u Majamiju i Vašingtonu kako bi identifikovali pojedince unutar kubanske vlade spremne na pregovore.
Operacija u kojoj je Maduro uhvaćen navodno je sprovedena uz pomoć insajdera, a tokom napada u Karakasu poginula su 32 kubanska vojnika i obaveštajca koji su štitili venecuelanskog lidera.
Iako SAD nisu otvoreno zapretile vojnom intervencijom protiv Kube, zvaničnici tvrde da je operacija u Venecueli imala za cilj da pošalje poruku Havani o mogućim posledicama daljeg otpora.
Obaveštajne procene opisuju stanje kubanske ekonomije kao katastrofalno, uz hronične nestašice hrane, lekova i električne energije. Vašington planira dodatni pritisak obustavom isporuke venecuelanske nafte i ograničavanjem kubanskih medicinskih misija u inostranstvu, koje predstavljaju glavni izvor deviznog priliva.
Jedan zvaničnik Bele kuće izjavio je da su „kubanski lideri nesposobni marksisti koji su uništili sopstvenu zemlju“ i ponovio Trampovu poruku da Kuba treba da postigne dogovor dok još ima vremena.
Stejt department je saopštio da je u interesu SAD da Kubom upravlja demokratska vlast i da se zabrani prisustvo neprijateljskih vojnih i obaveštajnih snaga na ostrvu.
Tramp primenjuje politiku snažnog pritiska
Prema navodima izveštaja, Tramp radije primenjuje politiku snažnog pritiska uz ostavljanje prostora za pregovore, nego klasične strategije promene režima.
Istovremeno, njegova administracija razmatra i „strategiju izlaska“ za kubanske lidere, uključujući 94-godišnjeg Raula Kastra i predsednika Migela Dijaza-Kanela.
Iako pojedini saveznici očekuju pad komunističke vlasti, upozoravaju i na rizik od nestabilnosti. Kubansko rukovodstvo, s druge strane, poručuje da neće biti predaje niti dogovora zasnovanog na pritiscima i pretnjama.
Na komemoraciji poginulima koji su štitili Madura, kubanski predsednik je naglasio da Kuba neće kapitulirati.
U međuvremenu, nestanci struje u Havani postaju sve češći, a nestašica goriva ispraznila je ulice tokom noći. Tišinu povremeno prekida zvuk lupanja u lonce – tihi, anonimni znak rastućeg nezadovoljstva građana.
„Ne možete znati ko to radi. Niko ne viče, samo lupaju u lonce“, kaže Rodolfo Himenez, penzioner koji ceo život živi u istoj havanskoj ulici. „To se dešava samo noću. Ljudi se plaše da će ih neko prijaviti.“
(Kurir.rs/WSJ/M.V.)